Babezioza predstavlja vektorsku bolest koju izaziva protozoa iz roda Babesia. Infekcija kod pasa nastaje transmisijom od strane krpelja (ujed krpelja), direktnom transmisijom putem krvi ujedom zaraženog psa, transfuzijama, takođe prenosi se i transplacentarnom transmisijom (sa majke na plod, tokom graviditeta).

Najčešći način prenošenja babezije, jeste ujedom inficiranog krpelja, koji je prirodni rezervoar uzročnika babezioze, a dalje sa krpelja uzročnik se prenosi do krajnjeg domaćina. Inkubacioni period traje prosečno dve nedelje, simptomi mogu biti umerenog inteziteta, u nekim slučajevima se ne ispolje mesecima, pa čak i do godinu dana mogu ostati neprimetni.

Piroplazme (uzročnici) inficiraju i umnožavaju se u crvenim krvnim zrncima, što prouzrokuje imuno-posredovanu anemiju, gde dolazi do razaranja crvenih krvnih zrnaca, što se naziva hemoliza, i posledično dolazi do oslobađanja hemoglobina u krvotok. Oslobođen hemoglobin dovodi do nastajanja žutice, a anemija nastaje kada organizam više ne može sintezom da nadoknadi izgubljenu količinu crvenih krvnih zrnaca, koja bi zamenila oštećene crvene krvne ćelije. Imuno posredovana anemija ima veći klinički značaj, nego parazitom posredovana destrukcija crvenih krvnih zrnaca, ozbiljnost kliničke slike ne zavisi od stepena parazitemije(prisustvo uzročnika u krvotoku).

Psi koji provode dosta vremena u spoljašnjim uslovima, posebno u šumskim predelima, predelima bogatim vegetacijom, konstantno su izloženi riziku od ujeda zaraženih krpelja. Do infekcije najčešće dolzi tokom proleća, leta, u periodu između maja i septembra, kada je populacija krpelja najbrojnija.

Najefikasnija mera prevencije, jeste redovna kontrola dlačnog pokrivača kućnog ljubimca, i blagovremeno uklanjanje krpelja, ukoliko postoje.

B.canis – veličine (4-7 µm) najčešće inficira pse, B.canis rasprostranjena je širom sveta, postoje tri podvrste B. canis, bazirane na genetičkoj, biološkoj, i geografskoj klasifikaciji. B.canis vogeli rasprostranjena u SAD, Africi, Aziji i Australiji. B.canis rossi – je najvirulentniji predstavnik i prisutan je u Africi.

B.canis canis – je rasprostranjen na Evropskom kontinentu.

Poslednje studije u ovoj oblasti identifikovale su još najmanje tri genetički različita uzročnika veličine (2-5µm) koja ugrožavaju populaciju pasa.

B.gibsoni – mala piroplazma, javlja se najčešće kod pasa, rasprostranjena širom sveta, u SAD na listi emerging bolesti.

B.conardae – mala piroplazma, javlja se kod pasa samo u Kaliforniji.

Theileria annae – (piroplazma pasa u Španiji)- mala piroplazma koja se javlja kod pasa u Španiji i ostalim delovima Evrope.

Babesia sp. (Coco) – velika piroplazma identifikovana kod pasa, kojima je hirurški uklonjena slezina, i kod imunokompromitovanih pasa u SAD.

Neki od simptoma:

– Nedostatak energije

– Nedostatak apetita

– Blede desni

– Povišena telesna temperatura

– Uvećan abdomen

– Prebojena mokraća (boja “tamnog piva”)

– Prebojavanje kože žutim ili narandžastim nijansama

– Gubitak telesne mase

– Stolica promenjene boje (fenomen “bele stolice”)

Uzroci

– Anamnestički podatak, prisustvo krpelja na telu životinje

– Imunosupresija kod hronično inficiranih pasa, dovodi do ispoljavanja ozbiljnih

   simptoma    bolesti, takođe može da dovede do povećane parazitemije

– Ujed inficiranog psa

– Transfuzije

Dijagnoza

– Anamnestički podatci

– Kompletan klinički pregled

– Hematološke analize

– Biohemisjke analize

– Krvni razmaz periferne krvi (bojenje po Vrajtu (en. Wright)

– Brzi dijagnostički testovi (prisustvo antitela u serumu)

– PCR (en. Polymerase Chain Reaction)

Terapija

– Primena odgovarajućih medikamenata

– Terapija tečnostima

– Transfuzija

– Konstantan monitoring

– Hospitalizacija (kod komplikovanih slučajeva)

Prevencija

– Svakodnevna kontrola pasa na prisustvo krpelja

– Ukoliko je krpelj uočen, treba ga što pre ukloniti