Protokol vakcinacije pasa
Danas postoje dva različita protokola vakcinacije pasa. Jedan vakcinalni protokol kreiran je od strane Američke bolničke asocijacije za životinje (en. American Animal Hospital Association), a drugi je proizvod ekspertne grupe za kreiranje vakcinalnih protokola, koja se nalazi u okviru Svetske asocijacije veterinara male prakse (en. WSAVA). Fundamentalni principi oba vakcinalna protokola proizilaze iz osnovnih postulata ekspertne grupe za kreiranje vakcinalnih protokola (en. Vaccination Guidelines Group (VGG)), koji glase: “svaku životinju treba vakcinisati vakcinama sa liste ključnih vakcina (en. Core Vaccination), dok vakcine koje se ne nalaze na listi ključnih vakcina (en.Non- Core vaccination) treba aplikovati životinjama, u zavisnosti od epizootiološke situacije u njihovom okruženju.
Pre svega, neophodno je objasniti upotrebljene termine “Core vakcinacije” i “non-core vakcinacije”. Vakcine sa “Core” liste, su one vakcine koje treba treba da prime životinje, kako bi se zaštitile od široko rasprostranjenih infektivnih bolesti, kao i one vakcine koje propisuje zakonska legislativa kao neophodne (npr. vakcina protiv Besnila). Primena “Non-Core” vakcina zavisi pre svega od geografske lokacije, okruženja, životnog stila i od ekspozicionog rizika. Neke vakcine se ne preporučuju zbog malog naučnog značaja, za njihovu primenu.
Za pse “Cor” vakcine su one vakcine koje im omogućavaju zaštitu protiv Štenećaka (en. Canine distemper virus (CDV)), Adenovirusnih infekcija (en. Canine adenovirus (CAV)), Parvovirusnih infekcija (en. Canine parvovirus 2 (CPV)). U zemljama u kojima je registrovano prisustvo virusa besniula, vakcinacija protiv besnila, takođe se smatra “Core” vakcinacijom.
“Non-Core” vakcine, su one vakcine koje psima pružaju zaštitu protiv Leptospiroze, Parainfulence pasa (en. Canine parainfluenza virus (CPi)), Bordetella bronchiseptica i Borelije. Vakcina protiv Koronavirusnih infekcija pasa (en. Canine Corona Virus) se ne preporučuje, zbog činjenice da ovaj patogen spada u grupu crevnih patogena, i sumnja se da se psi mogu zaštiti vakcinacijom.
CORE VAKCINACIJA
Vakcinacija štenaca determinisana je transferom majčinskih antitela kroz kolostrum ka potomstvu. Antitela predstavljaju ključnu zaštitu štenaca tokom ranog života, dok sa druge strane, antitela poreklom od majke pored toga što pružaju imunološku zaštitu, istovremeno dovode i do blokiranja endogenog imunog odgovora štenaca na aplikovanu vakcinu. Imunoglobulin pasa ima period poluraspada od 11 dana, što dovodi do pada koncentracije antitela poreklom od majke tokom prvih nedelja života.
Rizičan period za potomstvo sledi nakon pada koncentracije antitela poreklom od majke, kada su štenci podložni infekcijama, zbog nedovoljne količine antitela. S druge strane ovaj period predstavlja najpovoljniji momenat za aplikaciju vakcina, taj period je između 8 i 10 nedlje života.
Postoje dokazi da visoki vakcinalni titar dovodi do povećanja koncentracije perzistirajućih materalnih antitela tokom dužeg perioda. Zaključci raznih studija ukazuju da 1 od 10 štenaca poseduje blokirajuću koncentraciju materalnih antitela tokom 12 nedelje života. Novi vakcinalni protokoli zbog prethodno navedenih razloga predlažu da se sa cor vakcinacijom startuje sa 8-9 nedelja života, druga vakcinacija sledi 3-4 nedelje nakon prve, a treća vakcina aplikuje se životinji između 14-16 nedelje života.Boost vakcinacija sprovodi se 12 meseci posle poslednje vakcine, u cilju održavanja stvorene koncentracije antitela.
U zemljama u kojima se pojavljuje besnilo, štenci prvu dozu vakcine protiv besnila dobijaju sa 12 nedelja starosti, a drugu dozu vakcine dobijaju za 2-4 nedelje nakon aplikacije prve.
Rana socijalizacija štenaca je veoma značajna, kako bi pravilno razvili i utemeljili osnovne bihejvioralne oblike ponašanja. Rana socijalizacija pasa je kontraindikovana sa aspekta vakcinalnog protokola, koji nalaže što manje izlaganje mladih pasa, koji se nalaze u programu vakcinacije, velikim populacijama odraslih pasa. Takođe, ne preporučuje kontakt štenaca, sa drugim štencima.
Vakcinacija odraslih pasa sa vakcinama sa “Cor” liste (CDV, CAV, CPV) sprovodi se najčešće na svake tri godine, ili češće, ukoliko je titar antitela za date vakcine na niskom nivou.
Non-Core vakcinacija
Protokol “non-cor” vakcinacije sprovodi se na osnovu procene epizootiološke situacije.
