Author Archives: Vetexmedica

Protokol vakcinacije pasa

Posted on by

Protokol vakcinacije pasa

Danas postoje dva različita protokola vakcinacije pasa. Jedan vakcinalni protokol kreiran je od strane Američke bolničke asocijacije za životinje (en. American Animal Hospital Association), a drugi je proizvod ekspertne grupe za kreiranje vakcinalnih protokola, koja se nalazi u okviru Svetske asocijacije veterinara male prakse (en. WSAVA). Fundamentalni principi oba vakcinalna protokola proizilaze iz osnovnih postulata ekspertne grupe za kreiranje vakcinalnih protokola (en. Vaccination Guidelines Group (VGG)), koji glase: “svaku životinju treba vakcinisati vakcinama sa liste ključnih vakcina (en. Core Vaccination), dok vakcine koje se ne nalaze na listi ključnih vakcina (en.Non- Core vaccination) treba aplikovati životinjama, u zavisnosti od epizootiološke situacije u njihovom okruženju.

Pre svega, neophodno je objasniti upotrebljene termine “Core vakcinacije” i “non-core vakcinacije”. Vakcine sa “Core” liste, su one vakcine koje treba treba da prime životinje, kako bi se zaštitile od široko rasprostranjenih infektivnih bolesti, kao i one vakcine koje propisuje zakonska legislativa kao neophodne (npr. vakcina protiv Besnila). Primena “Non-Core” vakcina zavisi pre svega od geografske lokacije, okruženja, životnog stila i od ekspozicionog rizika. Neke vakcine se ne preporučuju zbog malog naučnog značaja, za njihovu primenu.

Za pse “Cor” vakcine su one vakcine koje im omogućavaju zaštitu protiv Štenećaka (en. Canine distemper virus (CDV)), Adenovirusnih infekcija (en. Canine adenovirus (CAV)), Parvovirusnih infekcija (en. Canine parvovirus 2 (CPV)). U zemljama u kojima je registrovano prisustvo virusa besniula, vakcinacija protiv besnila, takođe se smatra “Core” vakcinacijom.

“Non-Core” vakcine, su one vakcine koje psima pružaju zaštitu protiv Leptospiroze, Parainfulence pasa (en. Canine parainfluenza virus (CPi)), Bordetella bronchiseptica i Borelije. Vakcina protiv Koronavirusnih infekcija pasa (en. Canine Corona Virus) se ne preporučuje, zbog činjenice da ovaj patogen spada u grupu crevnih patogena, i sumnja se da se psi mogu zaštiti vakcinacijom.

CORE VAKCINACIJA

Vakcinacija štenaca determinisana je transferom majčinskih antitela kroz kolostrum ka potomstvu. Antitela predstavljaju ključnu zaštitu štenaca tokom ranog života, dok sa druge strane, antitela poreklom od majke pored toga što pružaju imunološku zaštitu, istovremeno dovode i do blokiranja endogenog imunog odgovora štenaca na aplikovanu vakcinu. Imunoglobulin pasa ima period poluraspada od 11 dana, što dovodi do pada koncentracije antitela poreklom od majke tokom prvih nedelja života.

Rizičan period za potomstvo sledi nakon pada koncentracije antitela poreklom od majke, kada su štenci podložni infekcijama, zbog nedovoljne količine antitela. S druge strane ovaj period predstavlja najpovoljniji momenat za aplikaciju vakcina, taj period je između 8 i 10 nedlje života.

Postoje dokazi da visoki vakcinalni titar dovodi do povećanja koncentracije perzistirajućih materalnih antitela tokom dužeg perioda. Zaključci raznih studija ukazuju da 1 od 10 štenaca poseduje blokirajuću koncentraciju materalnih antitela tokom 12 nedelje života. Novi vakcinalni protokoli zbog prethodno navedenih razloga predlažu da se sa cor vakcinacijom startuje sa 8-9 nedelja života, druga vakcinacija sledi 3-4 nedelje nakon prve, a treća vakcina aplikuje se životinji između 14-16 nedelje života.Boost vakcinacija sprovodi se 12 meseci posle poslednje vakcine, u cilju održavanja stvorene koncentracije antitela.

U zemljama u kojima se pojavljuje besnilo, štenci prvu dozu vakcine protiv besnila dobijaju sa 12 nedelja starosti, a drugu dozu vakcine dobijaju za 2-4 nedelje nakon aplikacije prve.

Rana socijalizacija štenaca je veoma značajna, kako bi pravilno razvili i utemeljili osnovne bihejvioralne oblike ponašanja. Rana socijalizacija pasa je kontraindikovana sa aspekta vakcinalnog protokola, koji nalaže što manje izlaganje mladih pasa, koji se nalaze u programu vakcinacije, velikim populacijama odraslih pasa. Takođe, ne preporučuje kontakt štenaca, sa drugim štencima.

Vakcinacija odraslih pasa sa vakcinama sa “Cor” liste (CDV, CAV, CPV) sprovodi se najčešće na svake tri godine, ili češće, ukoliko je titar antitela za date vakcine na niskom nivou.

Non-Core vakcinacija

Protokol “non-cor” vakcinacije sprovodi se na osnovu procene epizootiološke situacije.

 

Tabela vakcine

 

Zarazni kašalj pasa

Posted on by

Infektivni rinotraheitis pasa (Zarazni kašalj)

(en. Canine infectious respiratory disease complex, CIRDC)

dog-coughing-choking_0

Infektivni rinotraheitis pasa, predstavlja veoma kontagiozno, akutno oboljenje disajnih puteva. Mnogo različitih virusnih i bakterijskih patogena (Canine adenovirus 2, Parainfuenza virus, Bordetella spp.) mogu da prouzrokuju ovaj sindrom. Uloga Mikoplazmi u nastanku respiratornih infekcija bilo koje vrste je veoma velika. Mikoplazme se veoma često izoluju iz prividno zdravih individua, kod kojih dovode do negativnog uticaja na imuni sistem. Mnoge studije podržavaju tezu da Mycoplasma cynos ima veliki značaj u nastanku infektivnog traheobronhitisa kod pasa. Influnza virus pasa takođe dovodi do nastanka pneumonie, ali i rinitisa i traheobronhitisa. U komplikovanim slučajevima bakterije se ne smatraju primarnim uzročnicima nastanka bolesti, smatraju se propratnom komplikacijom primarne virusne infekcije. Na primer, Bordetella vrste napadaju cilijarni epitel sluznice disajnih puteva, i na taj način smanjuju efektivnost tzv. cilijarnog lifta, koji ima za ulogu eliminaciju sekreta iz respiratornih puteva. Nažalost kod većine pasa ova kompleksna infekcija je samoograničavajuće prirode, i do rezolucije kliničkih simptoma najčešće dolazi posle dve nedelje.

Mnogi vlasnici pasa smatraju da je zarazni kašalj isto što i infekcija sa bakterijom Bordetella bronchiseptica, i da vakcininacija protiv zaraznog kašlja (misleći na vakcinu protiv Boretelle) prevenira bolest, i da, ukoliko nastane da može da se tretira antibioticima. Nažalost gore navedena zapažanja vlasnika nisu tačna.

Kako prepoznati inficiranog psa?

U većoj populaciji pasa, zaraženi psi se lako uočavaju. Kod takvih pasa dolazi do brze pojave ozbiljnog produktivnog ili neproduktivnog kašlja, koji je obično još izraženiji nakon fizičke aktivnosti, uzbuđenja, ili zbog pritiska ogrlice na vrat. Kašalj se može isprovocirati i pažljivim dodirom dušnika. Kod inficiranih pasa može se zapaziti obilan sekret iz nosa. Kod većine pasa javlja se ne komplikvana, samoograničavajuća forma infektivnog traheobronhitisa, i takvi psi ne pokazuju znake sistemske bolesti. Neki psi pored respiratornih pokazuju i druge simptome, kod takvih jedinki postoji mogućniost da je došlo do infekcije i drugim patogenima (npr. štenećak). Kao komplikacija bolesti javljaju se sekundarne bakterijske pneumonije, najčešće kod veoma mladih pasa (štenci), imunokompromitovanih pasa, kod pasa sa postojećim abnormalnostima respiratornog trakta.

Dijagnoza

Nekomplikovani slučajevi zaraznog kašlja dijagnostikuju se na osnovu kliničkih simptoma koje životinja ispoljava u datom trenutku. Dodatna dijagnostička ispitivanja sprovode se kod pasa sa progresivnim sistemskim simptomima.

Tretman

Manje ozbiljni slučajevi zaraznog kašlja najčešće prolaze sami od sebe, najkasnije za sedam dana, tokom kojih se izbegava prekomerna fizička aktivnost, uzbuđenje, kontinuirana iritacija disajnih puteva kašljem. Kako bi se rešio problem upornog kašlja i nadraživanja disajnih puteva, koriste se lekovi iz grupe antitusika (lekovi koji ublažavaju kašalj). Kod produktivnog kašlja se ne prepisuju.

Komplikovani slučajevi iziskuju ozbiljniji terapisjki pristup.

Prognoza

Prognoza kod nekomplikovanih slučajeva je odlična.

Prevencija

        Sprečavanje kontakta sa velikim populacijama pasa nepoznatog vakcinalnog statusa

  • Program vakcinacije (Canine adenovirus 2; Parainfluenza virus; Bordetella sp.)
  • Kvalitetna ishrana
  • Redovno sprovođenje dehelmintizacije
  • Izbegavanje stresnih situacija
  • Pse koji su preležali infekciju, udaljiti od zdravih pasa

 

 

Babezioza pasa

Posted on by

Babezioza predstavlja vektorsku bolest koju izaziva protozoa iz roda Babesia. Infekcija kod pasa nastaje transmisijom od strane krpelja (ujed krpelja), direktnom transmisijom putem krvi ujedom zaraženog psa, transfuzijama, takođe prenosi se i transplacentarnom transmisijom (sa majke na plod, tokom graviditeta).

Najčešći način prenošenja babezije, jeste ujedom inficiranog krpelja, koji je prirodni rezervoar uzročnika babezioze, a dalje sa krpelja uzročnik se prenosi do krajnjeg domaćina. Inkubacioni period traje prosečno dve nedelje, simptomi mogu biti umerenog inteziteta, u nekim slučajevima se ne ispolje mesecima, pa čak i do godinu dana mogu ostati neprimetni.

Piroplazme (uzročnici) inficiraju i umnožavaju se u crvenim krvnim zrncima, što prouzrokuje imuno-posredovanu anemiju, gde dolazi do razaranja crvenih krvnih zrnaca, što se naziva hemoliza, i posledično dolazi do oslobađanja hemoglobina u krvotok. Oslobođen hemoglobin dovodi do nastajanja žutice, a anemija nastaje kada organizam više ne može sintezom da nadoknadi izgubljenu količinu crvenih krvnih zrnaca, koja bi zamenila oštećene crvene krvne ćelije. Imuno posredovana anemija ima veći klinički značaj, nego parazitom posredovana destrukcija crvenih krvnih zrnaca, ozbiljnost kliničke slike ne zavisi od stepena parazitemije(prisustvo uzročnika u krvotoku).

men-jj10-tick-closeup

Psi koji provode dosta vremena u spoljašnjim uslovima, posebno u šumskim predelima, predelima bogatim vegetacijom, konstantno su izloženi riziku od ujeda zaraženih krpelja. Do infekcije najčešće dolzi tokom proleća, leta, u periodu između maja i septembra, kada je populacija krpelja najbrojnija.

Garden_adventure_of_the_little_puppy_photos_pictures_puppy_MIL56001

Najefikasnija mera prevencije, jeste redovna kontrola dlačnog pokrivača kućnog ljubimca, i blagovremeno uklanjanje krpelja, ukoliko postoje.

tick-removal-on-dog

B.canis – veličine (4-7 µm) najčešće inficira pse, B.canis rasprostranjena je širom sveta, postoje tri podvrste B. canis, bazirane na genetičkoj, biološkoj, i geografskoj klasifikaciji. B.canis vogeli rasprostranjena u SAD, Africi, Aziji i Australiji. B.canis rossi – je najvirulentniji predstavnik i prisutan je u Africi.

B.canis canis – je rasprostranjen na Evropskom kontinentu.

Poslednje studije u ovoj oblasti identifikovale su još najmanje tri genetički različita uzročnika veličine (2-5µm) koja ugrožavaju populaciju pasa.

B.gibsoni – mala piroplazma, javlja se najčešće kod pasa, rasprostranjena širom sveta, u SAD na listi emerging bolesti.

B.conardae – mala piroplazma, javlja se kod pasa samo u Kaliforniji.

Theileria annae – (piroplazma pasa u Španiji)- mala piroplazma koja se javlja kod pasa u Španiji i ostalim delovima Evrope.

Babesia sp. (Coco) – velika piroplazma identifikovana kod pasa, kojima je hirurški uklonjena slezina, i kod imunokompromitovanih pasa u SAD.

Neki od simptoma:

– Nedostatak energije

– Nedostatak apetita

– Blede desni

– Povišena telesna temperatura

– Uvećan abdomen

– Prebojena mokraća (boja “tamnog piva”)

– Prebojavanje kože žutim ili narandžastim nijansama

– Gubitak telesne mase

– Stolica promenjene boje (fenomen “bele stolice”)

Uzroci

– Anamnestički podatak, prisustvo krpelja na telu životinje

– Imunosupresija kod hronično inficiranih pasa, dovodi do ispoljavanja ozbiljnih

   simptoma    bolesti, takođe može da dovede do povećane parazitemije

– Ujed inficiranog psa

– Transfuzije

Dijagnoza

– Anamnestički podatci

– Kompletan klinički pregled

– Hematološke analize

– Biohemisjke analize

– Krvni razmaz periferne krvi (bojenje po Vrajtu (en. Wright)

– Brzi dijagnostički testovi (prisustvo antitela u serumu)

– PCR (en. Polymerase Chain Reaction)

dog-babesia-blood-parasites-wikimedia

Terapija

– Primena odgovarajućih medikamenata

– Terapija tečnostima

– Transfuzija

– Konstantan monitoring

– Hospitalizacija (kod komplikovanih slučajeva)

Infusion.medium

Prevencija

– Svakodnevna kontrola pasa na prisustvo krpelja

– Ukoliko je krpelj uočen, treba ga što pre ukloniti

Nove solucije u borbi protiv inapetence

Posted on by

Inapetnca (gubitak apetita)

U poslednjih nekoliko godina, na svetskom tržištu postoje razni proizvodi koji potencijalno mogu da reše stanje inapetence kod pasa i mačaka. Poslednji proizvod koji za cilj ima neutralizaciju ovog tako čestog stanja kod kućnih ljubimaca jeste proizvod kompanije Aratana, koja se bavi proizvodnjom terapeutskih sredstava i suplemenata za pse i mačke. Ovaj proizvod spada u grupu oralnih terapeutika, čija je aktivna supstanca kapromorelin, mali molekul koji oponaša mehanizam dejstva grelina (INN:lenomorelin), prirodnog hormona koji vrši stimulaciju centra za apetit, pospešuje povećanje telesne mase životinje, takođe pospešuje i porast serumske koncentracije hormona rasta.

Aratana_Capromorelin-Physiology_web

U junu mesecu kompanija Aratana zvanično je objavila pozitivne rezultate pivot istraživanja, koja se odnose na efikasnost delovanja kapromorelina na pse i mačke. Nakon objavljivanja ovih rezultata, visoki zvaničnici ove kompanije izjavili su da rade na kontinuiranoj implementaciji ovog proizvoda na globalno tržište veterinarskih terapeutika i suplemenata, što iziskuje pribavljanje velikog broja dozvola, od strane specijalizovanih agencija koja se bave puštanjem u promet medicinskih sredstava.

U saopštenju kompanije stoji da se lansiranje proizvoda očekuje sredinom 2016. godine.

Trenutno se u veterinarskoj praksi u cilju stimulacije apetita kod pasa i mačaka, koriste sledeći medikamenti:

Diazepam ili oksazepam kod mačaka. Ovi medikamenti spadaju u grupu Benzodiazepina, koji se vezuju za GABA-A receptore u parabrahijalnom nukleusu i dovode do uvećanja senzorne karakterizacije hrane, kao što je ukus. Zbog čega hrana postaje više palatibilna, benzodiazepini mogu značajno da povećaju dnevni unos hrane, ali ove supstance ne deluju direktno na modulaciju osećaja gladi i sitosti.

Ciprohepatidin, takođe se koristi kod mačaka. Ovaj medikament spada u farmakološku grupu antihistaminika, sa antagonističkom aktivnošću na serotoninske receptore. Lateralna sekcija hipotalamusa stvara i otpušta endogene opijate koji stimulišu centar za apetit, ali serotonin inhibira njihovo oslobađanje. Blokiranjem serotonina, endogeni opijati nesmetano stimulišu centar za apetit.

Mirtazapin, se koristi kod pasa i mačaka. Spada u grupaciju antidepresiva koji deluju kao presinaptički alfa 2 adrenergički antagonisti, takođe poseduju i antagonističku aktivnost na postsinaptičke serotoninske receptore. U cilju postizanja stimulacije apetita, usput deluju i antiemetički, tj. sprečavaju povraćanje.

Megestrol acetat, kod pasa i mačaka. Pripada grupaciji sintetskih progestagena sa antiestrogenskom i glukokortikoidnom aktivnošću.

Prednizolon (Prednizon), kod pasa i mačaka. Pripada grupi glukokortikoida, koji stimulišu glukoneogenezu, a sa druge strane deluju kao antagonisti insulinu. Primena ovih sredstava dovodi do takozvane glukokortikosteroidne euforije koja promoviše apetit.

Akcija! Sterilizacije kućnih ljubimaca

Posted on by

Obaveštavamo Vas, da je u toku jedinstvena akcija sterilizacije i kastracije kućnih ljubimaca, po najpovoljnijim cenama na tržištu veterinarskih usluga.

Budite odgovorni prema Vašim ljubimcima, pružite im kvalitetnu i zdravu budućnost.